Slave su odavno krenule, kao i korporativne žurke, vrhunac – proslava Nove godine i Božića, tek sledi. Nekako ste pregurali dosad, ali niste sigurni da ćete moći do kraja, ako ste od onih koji ne vole praznike. Nekada je bilo teško to priznati okolini i reći, jer "kako ne voliš praznike kad je ovo najlepši deo godine". Ali, nije svima. Neko ne voli praznike i ima razloga za to. A i prava na to. Zašto je nekima za praznike svega previše – o tome je u 33. epizodi podkasta "Kako da izgradite...

Stiže kraj godine i ljudi vole da sumiraju kako je prošla, šta su postigli i ostvarili a šta nisu. I neki će biti nezadovoljni opravdano, a neki neće biti zadovoljni iako su postigli mnogo. Ova epizoda bavi se problemom nezadovoljstva, i to onim hroničnim, nametnutim zbog imperativa sreće ili toksične pozitivnosti zbog čega imamo osećaj da nam uvek neki deo nedostaje u našoj životnoj slagalici. Mnogi osećaju da su “stalno nešto nezadovoljni” i kad nemaju opravdanih razloga. Znate onaj osećaj...

Često u psihologiji čujemo u poslednje vreme reč "rezilijentnost" koja nema adekvatan prevod na srpski jezik ali se približno odnosi na to da budemo otporni. Rezilijentnost nam je svima potrebna i iako nije jednostavno opisati šta sve podrazumeva – od toga da "imate jake živce" ili da umete da se nosite sa stresnim situacijama pa do toga da budete otporni i jaki i nosite se sa životnim problemima. Reč "rezilijentnost" odnosi se na ono o čemu razgovaram sa psihoterapeutkinjom Miom Popić u 31....

Ljudi će često u svakodnevnom govoru reći: “Žao mi je zbog toga što ti se dešava.” Koliko njih je iskreno kada to kaže i zaista oseća to dok izgovara? Ova rečenica će odavati utisak empatije, ali će zapravo predstavljati simpatiju. Za razliku od empatije, koja povezuje ljude, simpatija ih razdvaja.  Koliko smo empatični, zašto je važna empatija i da ne osuđujemo druge, govori psihoterapeutkinja Mia Popić u 31. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život”. Šta jeste a šta nije empatija? U...

Čula sam nedavno zanimljivu priču. Osoba je ceo dan provela dobro, bila je baš zadovoljna tog dana. A onda je uveče počela da razmišlja o tome koliko je srećna pa se zabrinula da li je sve u redu jer sve je previše dobro da bi bilo istinito, šta ako se sada nešto loše desi... Zvuči čudno da se neko plaši sreće, ali postoje razlozi za to, a o tome razgovaramo sa psihoterapeutknjom Ivom Branković u 29. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Mi imamo izraze "nemoj mnogo da se smeješ,...

Svako od nas se nalazio i sigurno se još uvek nalazi u odnosima koji nisu dobri. I pitanje je možemo li da odemo iz njih i, ako možemo, kolika je cena za to. U specijalnoj 28. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković razgovaramo o tome zašto ljudi ostaju u lošim vezama i odnosima. Prvo svi pomisle na partnerske odnose, ali ponekad smo zaglavljeni i u drugim disfunkcionalnim odnosima koji nas čine nesrećnim – prijateljskim, lošim...

Ovo je priča o prihvatanju različitosti. O tome zašto nam je teško da prihvatimo da neko koga volimo – da li je to roditelj, partner, dete, prijatelj – pravi izbore koji nisu potpuno saglasni sa našim izborima. I kako onda gradimo most između naših razlika. O tome zašto su važne razlike i kako da ih prihvatimo, u 27. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Iva Branković. Mi jesmo jedno duboko podeljeno društvo, ali dok nam to nije uvek toliko važno...

Tu rečenicu "Ja uvek biram pogrešne" smo svi čuli mnogo puta. Mia Popić i ja smo bile zajedno u društvu kada je jedna mlada devojka, pošto se povela tema iz psihologije, o vezama i odnosima, postavila pitanje: "Zašto se meni dešavaju toksične veze?" U 26. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o tome zašto neko uvek bira pogrešne partnere i zašto neko ostaje u toksičnoj vezi čak i ako zna da je to loš izbor. Da li je preterivanje kada neko kaže da uvek bira pogrešne...

Osećaj da ste varalica, da niste kompetentni, da čak i kada uspete da dođete do cilja niste to zaslužili, psiholozi nazivaju imposter sindromom. Bukvalno to znači sindrom varalice – kao da varate ljude i da ćete svakog časa biti otkriveni zbog sumnje u sebe i osećaja da nećete uspeti i da ne zaslužujete uspeh.   O tome zašto imposter sindrom nije uvek tako loš, šta su pozitivne a šta negativne strane sumnje u sebe, u 25. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ govorila je...

Usamljenost je problem i tema za koju postoji veliko interesovanje ljudi ali i stručnjaka i naučnika. Zbog usamljenosti ljudi zovu kol-centre banaka i mobilnih operatera samo da bi imali sa kim da pričaju, a u nekim zemljama postoje telefonske linije za usamljene jer, prema nekim istraživanjima, mi živimo u „veku usamljenosti“. Kaže se da imamo epidemiju usamljenosti jer je mnogo osoba koje se tako osećaju. O tome zašto je naglo porastao broj usamljenih ljudi razgovarali smo u 24. epizodi...

Moguće je da je jedna od najvećih prednosti društvenih mreža upoznavanje, pa tako ako vas neko odbije to nije toliko "strašno" kao kada vas odbije lično i kaže vam "ne" dok vas gleda u oči. Čini se da je nikad lakše "prići" nekome na mreži, zahteva manje hrabrosti i samopouzdanja. Ali kako to utiče na izgradnju ličnosti i uspeh? Tu dolazimo do teme kako lakše podneti odbijanje i zašto je važno da budemo odbijeni, o čemu smo razgovarali u 23. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa...

Dobro došli u drugu sezonu podkasta "Kako da izgradite dobar život" u produkciji Velikih priča. U prvoj epizodi nove sezone sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, razgovaramo o tome kako tehnologija čini naše odnose sa drugim ljudima površnijim i kako može da ih upropasti.   Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.    Pored mnogih prednosti koje nam je omogućila, često se...

U prvoj epizodi podkasta razgovarali smo o tome šta je ključ dobrog života kada je objavljena najduža i najvažnija studija o sreći i ljudskom životu, koja je dovela do jednostavnog ali važnog zaključka: Dobri odnosi vode do zdravlja i sreće. Harvardska studija o razvoju odraslih je pokazala da postoji snažna korelacija između dubokih veza s drugima i nečije dobrobiti. Deo tih odnosa su i partnerski odnosi. Romantična povezanost je, po definiciji, jedna od najboljih predispozicija srećnog...

U jednoj od prošlih epizoda pričali smo o odmoru i kako da se stvarno odmorite, i zato smo odlučili da razmotrimo još jednu komponentu odmora – a to je važnost trenutaka kada ne radimo ništa. I mašine prave pauzu, postoji ono dugme "stop", a mi ljudi, neki od nas, ne staju nikada. O tome zašto je važno da nekada ostanemo u svojoj zoni komfora i dokoličarimo, u dvadesetoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Zašto je nekim ljudima teško da...

Kada je jedna od nas postavila pitanje "Šta kad se javi bivši?", uglas smo odgovorile "Ništa!". Međutim, onda smo razmišljale o tome i zaključile da odgovor nije uopšte tako jednostavan, da o ovoj temi ima mnogo pitanja, pa smo zato odlučile da o tome pričamo u devetnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". O ovoj temi koja je mnogima zanimljiva govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Epizoda je posvećena svim bivšima.  Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati...

Među mnogobrojnim savetima za leto i vreme odmora i opuštanja retko ćete čuti savete kako da se stvarno odmorite i da vam bude dobro, već ćete umesto toga čuti mnoštvo saveta kako bi trebalo ovo ili kako bi trebalo ono. Od saveta kako bi trebalo vaše telo da izgleda ovog leta do toga šta sve morate da uradite na odmoru. Zato smo u osamnaestoj epizodi podkasta sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovarali o nečemu što smo zaboravili – čemu odmor stvarno služi – a to je kako da se stvarno...

Ljudi često postavljaju razna pitanja o ljubavnim vezama tražeći savete, informacije ili smernice. Zašto ljudi varaju jedno je od tih pitanja. Preljuba postoji otkako je izmišljen brak, ali ovaj izuzetno uobičajen čin ostaje slabo shvaćen. Afere više nisu ono što su bile jer brak nije ono što je bio. Zato u specijalnoj sedamnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o prevari, preljubi i aferi, sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković. Sa kakvim pitanjima...

"Još samo danas i sutra počinjem dijetu"; "Od sutra prestajem da pušim"; "Još ovaj vikend i ostavljam alkohol"; "Obećavam da ću sledećeg meseca otići na lekarski pregled"; "Uvek sam iskren prema sebi." Nije lepo lagati, i ako može da se razume zašto lažemo druge, nema smisla kada obmanjujemo sebe. Zašto lažemo sebe i kako da budemo iskreni prema sebi tema je šesnaeste epizode podkasta "Kako da izgradite dobar život" u kojoj razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Možda možemo da...

Da li je privlačnost toga da se uradi nešto za šta znamo da bi moglo da bude pogrešno a naučeni smo da radimo ispravno i budemo racionalni, zato što je na neki način nedozvoljeno, neprihvatljivo i uobičajeno, zato što nije pametno i zato što ponekad imamo potrebu da radimo nešto što je na "ivici"? Kakve vrste kajanja postoje? Da li je kajanje recept za nesreću pa ima ljudi koji kažu da se nikada ne kaju? Zašto su preterano kajanje ili život bez kajanja krajnosti? Da li ljudi lažu kada kažu...

Da li je rešenje da izbegavamo da pričamo sa antivakserima, ili ljudima koji veruju u teorije zavere, ili su različita politička opcija od naše? Da li je to rešenje? Kako se razgovara kada je neslaganje veliko i zar ne bi trebalo da se uspostavi dijalog? Polarizacija je tema i kod parova koji dolaze na psihoterapiju i uglavnom dolaze upravo takvi – zaglavljeni u razlikama, naelektrisani i potpuno nemoćni da konstruktivno reše svoja neslaganja. I šta se onda radi? Da li može da opstane veza u...

Stopa narcisoidnog poremećaja ličnosti razlikuje se u različitim istraživanjima pa tako jedno od njih koje ispituje prevalenciju narcisoidnog poremećaja ličnosti tvrdi da ona iznosi 1%, dok neki drugi istraživači beleže višu stopu od 6,2%. Šta je narcististički poremećaj ličnosti i po čemu se razlikuje od narcisizma? Ko je narcis, šta je narcisizam a šta narcisoidni poremećaj ličnosti? Šta znači da su narcisi "ogledalo nesigurnosti" i kako ih prepoznati? Kako se uspostavlja dijagnoza...

Termin "toksična muškost" uveliko je prisutan i odomaćen u akademskim i medijskim raspravama, a uprkos tome i dalje postoji podela u razumevanju ovog termina. Toksična muškost podrazumeva aspekte maskulinosti koji podstiču dominaciju nad drugima, naravno slabijima od nas, i samim tim su destruktivni jer uključuju pohlepu, neosetljivost na potrebe i osećanja drugih ljudi, i spremnost da se okrenemo nasilju kao načinu rešavanja problema. U dvanaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar...

Posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i Mladenovcu naše društvo se suočilo sa jednim ogromnim šokom, bolom i traumom, a neki stručnjaci su ovo stanje nazvali kolektivnom traumom. Šta je kolektivna trauma i kako se ona leči tema je jedanaeste, i po svemu neobične epizode podkasta "Kako da izgradite dobar život" u odnosu na teme o kojima smo razgovarali dosad. O ovoj teškoj temi pričala je psihoterapeutkinja Mia Popić.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more...

Upozoriću odmah na početku one koji veruju u koncept "srodne duše" da u desetoj epizodi podkasta sledi "uznemirujući sadržaj" zato što ćemo srušiti mit o tome da neka kosmička sila povezuje dvoje ljudi, i objasniti koliku štetu on nanosi vezama i odnosima. I možda baš zbog toga što tražite "srodnu dušu" ne možete da nađete partnera ili imate probleme u vezi. Da li smo mi naseli na mit o srodnoj duši, da li postoji srodna duša? Šta u stvari znači da je neko "srodna duša" i kako se to...

U devetoj i specijalnoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča razgovaramo o tome kako je postalo toliko komplikovano kad dođe do trenutka da bi trebalo definisati vezu i zašto neki to izbegavaju kao neprijatan razgovor. Oni koji imaju iskustva sa "komplikovanim" vezama kažu da je pitanje "A šta smo ti i ja?" ono koje se izbegava i da su mlađe generacije, naročito generacija Z, otvorenije za fluidnost...