Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je. Dok sam juče snažno sekao vodu po bazenu Tašmajdan iskušavajući telo, naročito pluća i srce, na tribinama me je čekala autobiografija Džima Morisona: „Niko se odavde neće izvući živ“. Brže-bolje sam zapalio iz bazena, ne moram da znam gde su mi granice izdržljivosti. Došlo je dvadeset drugo leto, 21 veka, a ja se sećam kada sam kao školarac brojao koliko ima do 2000 i koliko ću tada imati godina. Ceo život sam opsednut godinama, plašio sam se starosti, sada je volim. Okej mi je. Uz šaku tableta skroz je podnošljivo. A kada se umirim poredim se sa boljima od sebe. Šta god da sam radio uvek je bio neko bolji i to me je radovalo zato što mi zadaju domaći zadatak. Rosa je od prapočetka bio korak ispred cele naše generacije, i kada se svira i kada se studira, i kada se ide u vojsku u neki pičkovac, i kada se postaje vitez. Kada sam uz tešku muku oslabio 10 kilograma Rosa je oslabio 18...pa kako brate??? Gost podcasta Treći Svet je Branko Rosić, mašinski inžinjer