Ako pratite propagandne materijale, vidite izgrađenu infrastrukturu, čini se da je Kina svakim danom sve jača. Međutim, postoje oštri kontrasti između ovog narativa o moćnoj i bogatoj državi i stvarnosti individualnog života, koji je izuzetno stresan, kompetitivan, sa eksploatisanim ljudima bez mnogo nade i slobode u društvu, kaže za RSE Sijao Điang (Xiao Qiang), jedan od učesnika protesta na Tjenanmenu 1989. i osnivač i glavni urednik "China Digital Times".

Zarazne bolesti su odnele kroz istoriju više života nego svi ratovi i gladi zajedno – od Justinijanove kuge, preko "Crne smrti" do Španske groznice. Zato izbijanje epidemija uvek podstiče najcrnje slutnje i scenarije "sudnjeg dana". Uprkos tehnološkom napretku, savremeni svet ostaje ranjiv jer se zbog njegove međuzavisnosti virusi brže šire.

Zarazne bolesti su odnele kroz istoriju više života nego svi ratovi i gladi zajedno – od Justinijanove kuge, preko "Crne smrti" do Španske groznice. Zato izbijanje epidemija uvek podstiče najcrnje slutnje i scenarije "sudnjeg dana". Uprkos tehnološkom napretku, savremeni svet ostaje ranjiv jer se zbog njegove međuzavisnosti virusi brže šire.

Koronavirus već pogađa globalnu ekonomiju jer je Kina najveći izvoznik na svetu. Od proizvodnje komponenti u njoj u velikoj meri zavisi globalna privreda. Istovremeno, ona je najveći konzument sirovina, ali i luksuznih proizvoda.

U Crnoj Gori nije posredi pitanje verskih sloboda, već jedno praktično a drugo emotivno pitanje, kaže za RSE Inoslav Bešker, dugogodišnji dopisnik hrvatskih medija iz Rima i sveučilišni profesor povodom tenzija oko Zakona o slobodi veroispovesti. Bešker ističe da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori poima među njezinim pristašama i u Srbiji kao srpska državna crkva.

Osam decenija od početka Drugog svetskog rata nije samo podsećanje na najbrutalniji sukob u istoriji nego i upozorenje da sadašnja situacija podseća na 1930-te.

U svetu u kome još dominiraju fosilni izvori energije, kontrola nad rezervama nafte i gasa su jedan od ključnih komponenata nacionalne moći, što je uzrok mnogih konflikata.

Bregzit je tipičan primer osvete populizma. Prvo se odluči o poželjnom, pa posle traži izvodljivo, zato što su se političari pretvorili u demagoge.

Ruski zakoni o "digitalnom suverenitetu", najavljuju spuštanje nove "gvozdene digitalne zavese" prema Zapadu, nalik na pravu iz vremena Hladnog rata. Na taj način "digitalnu demokratiju" sve više ugrožava "digitalni autoritarizam".

"Viktator", kako zovu Orbana, nije diktator, ali nije ni demokratski lider. Ne guši medije silom, ali ih pritiska finansijski. Kaže da igra "paunov ples" sa EU koja ga kritikuje za kršenje vladavine prava.

Sistem koji je Milo Đukanović stvarao po svojoj meri, paradoksalno, može da se okrene protiv njega, što bi moglo biti korisno za demokratske procese, što je i tema najnovijeg "Post Scriptuma".

U Srbiji i dalje vlada "burazerska ekonomija", tako da je mit hvalisanje vlasti o najvećem rastu na Balkanu pa i Evropi, što je i tema najnovijeg "Post Scriptuma".

Najava povlačenja SAD-a i Rusije iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa, aktuelizuje upozorenje Alberta Ajnštajna da "ne znam kojim će se oružjem voditi treći svetski rat, ali znam da će se četvrti voditi toljagama i kamenjem".

Iskrenost je najbolja politika, govorio je Bendžamin Frenklin. Međutim, u makijavelističkom svetu u kome često cilj opravdava sredstvo - iskrenost se doživljava kao naivnost i utopizam, a ne vrlina.

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu je jedinstvena institucija u svetu. Iako formiran po kosovskom zakonu, u njemu će sedeti samo strane sudije, a sedište mu je izvan Kosova, za razliku od sličnih institucija u Istočnom Timoru, Kambodži.

Javni govor i politički odnosi u svetu su sve zagađeniji, pa je "toksično" (toxic) reč ove godine prema odabiru "Oksford univerziti presa" (Oxford Univeristy Press). Među ozbiljnim kandidatima je bio i termin "pravljenje nekoga ludim" (gas-lighting). S obzirom da je prethodne godine reč godine bila "lažne vesti", a u 2016. "post-istina", to pokazuje da je u komunikaciji sve više strasti, uključujući netrpeljivost pa i mržnju, zatim laži i podmetanja, a sve manje istine, argumenata, poštovanja...

Na Balkanu očito niko nije spreman da započne istinski mir nakon ratova 1990-ih, koji bi vodio dobrosusedskim odnosima.

Poslednjih nekoliko dana uoči odlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića na razgovore sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem u petak u Briselu, po mnogo čemu podsećaju na kneževu večeru uoči kosovskog boja 1389. godine, na kojoj se divanilo "ko je vera, a ko nevera".